Жирафа се храни лишћем и грањем дрвета мимозе и акације. Брсти круну акације и притом бира спољне, младе листове који имају два пута више хлорофила, протеина и шећера од оних у унутрашњости круне. Она може да поједе 63 kg лишћа и гранчица и попије око 30 литара воде дневно. Ретко пије воду, али да би то извела мора да се бави акробатиком: прво мора да размакне предње ноге највише што може, а често и да их савије у коленима.
Жирафин корак је елегантан, док може да прилично брзо да трчи. У ходу се креће брзином од 6-7 km/h, а у трку достиже и до 60 km/h. Но, не може дуго да трчи, јер при једном удисају узима 12 литара ваздуха, у поређењу са коњем, који узме пуних 30 литара. Одрасла жирафа се брани шутирањем ногу великом силином. Један једини ударац копитом може да смрска лобању лава, или му поломи кичму.
Жирафа током дана проведе склупчана само два-три сата дневно. Она за сан издвоји веома мало времена - од 10 минута до највише два сата за један дан.[5] То је најкраће време проведено у спавању од свих сисара.
Верује се да су жирафе скоро потпуно неме. Сам жирафин гркљан, односно предео гркљана у коме су смештене гласне жице, скоро је потпуно неразвијен. Ипак, иако генерално тихе и нечујне, могле су се чути како грокћу, фркћу и мучу. Скорија истраживања су доказала да животиње комуницирају на нивоу инфразвука.[6]
Нема коментара:
Постави коментар